ČUKLJEVI I LEČENJE: kako nastaje Hallux Valgus, koje vežbe mogu da pomognu i kad je vreme za operaciju (DIJAGNOZA I RIZICI)

Ako imate čukljeve i tražite rešenje, ovo je tekst za vas. Lečenje čukljeva je moguće na nekoliko načina. Nađite onaj koji vam najviše odgovara i rešite ih se zauvek.

Čukljevi ne samo da čine da vaša stopala izgledaju ružno i deformisano, nego ujedno i bole i čine kupovinu cipela opasno teškim izazovom. Ako ih imate, od mode ste se, što se obuće tiče, verovatno već oprostili.


Dobra vest je da ih se možete rešiti i u nastavku ćemo vam objasniti kako.

Za početak, upoznajmo se sa problemom!

Šta su čukljevi?
Čukljevi izgledaju kao kvrge na stopalima koje izlaze negde iz podnožja vašeg palca ili malog prsta. U suštini to i jesu – koštane izrasline koje se stvaraju u osnovi vašeg palca na stopalu, tamo gde je metarzofalangealni zglob. Stručno se nazivaju Hallux Valgus.

Kako nastaju čukljevi?
Čukljevi nastaju kada prst usled nekog razloga, ispada iz svog ležišta, pa njegov zglob postane veći i štrči van stopala u vidu kvrge.

Koža oko čuklja može biti normalna, ali nije retkost ni da bude crvena i otečena.

Ovo nekad može biti nasledno stanje, posledica nekih bolesti koje oštećuju zglobove (kao što je artritis), a nekada i sami možete doprineti da do ovoga dođe. U ovom drugom slučaju, reč je o svojevrsnom stresu kojem je vaše stopalo bilo izloženo, kao što je recimo nošenje preterano uskih cipela naročito na vrhu (špic cipele) koje forsiraju palac da se vrhom pribije uz prst do njega, dok njegov donji deo ispada iz ležišta i stvara čukalj.

Čukljevi na rukama
Čukljevi na rukama su koščate izrasline koje se formiraju na zglobovima ruku, a prvenstveno na prstima. Nastaju kada hrskavica koja štiti površinu zglobova ošteti, bilo zbog starenja ili povrede. Vremenom ova hrskavica okošta i ne može više da štiti zglobove. Na prstima se javljaju čvorovi u vidu čukljeva na rukama.

Čukljevi na nogama
Uobičajeno je da se ovi problemi jave na stopalima. Međutim, palac nije jedini koji strada i čukljevi se, u zavisnosti od okolnosti, mogu pojaviti na raznim mestima. Kada govorimo o čukljevima na nogama, razlikuju se čukljevi na palcu, čukljevi na peti i čukljevi na malom prstu.

Čukljevi na nogama najčešće se javljaju kod žena. Prema nekim studijama, kod žena se javljaju čak 10 puta više nego kod muškaraca.

Pretpostavka je da tome doprinosi pogrešna obuća, kako ona koja je previše uska, tako i visoke potpetice. Ona moda od koje ste se verovatno oprostili zbog čukljeva, najverovatnje vas je do njih i dovela!

Čukljevi na peti
Čukljevi na peti su napravilnost koja se javlja na zadnjem delu stopala, gde je locirana Ahilova tetiva. Ovakav deformitet stopala poznat je kao Haglundov deformitet. Ovakav oblik čukljeva javlja se uglavnom kod osoba koje nose tesnu obuću. Tada se javlja stalan pritisak na pozadinu pete. Pored ispupčenja, simptomi čukljeva na petama uključuju i otečenost, bol u predelu ahilove tetive, crvenilo i upaljeno tkivo.

Čukljevi na malom prstu
Čukljevi na malom prstu nastaju kada ovaj prst pod uticajem okolnosti krene da se povija prema unutrašnjim prstima, dok u isto vreme njegov koren ispada iz ležišta i deformiše se.

Da li su čukljevi i kurje oko povezani?
Itekako mogu biti.

No da objasnimo prvo šta je kurje oko.

To je zadebljanje kože koje se javlja uglavnom na stopalima, obično na mestima gde ima najviše trenja. Drugim rečima, najviše se javlja na bočnim stranama, gde se mogu javiti i čukljevi, na peti ili na tabanima.

Za razliku od čukljeva koji su unutrašnja promena, kurje oko javlja se spolja. Ovakva izraslina može da boli i da bude jako neprijatna. Čukljevi kao deformitet stopala mogu da doprinesu da na pojedinim mestima stopalo trpi veće trenje o cipelu, a time se stvaraju i uslovi za nastanak kurjeg oka.

Čukljevi – simptomi
Znaci i simptomi čukljeva su očigledni.

koščata izraslina ili kvrga obično u podnožju palca na stopalu (ali može biti i na peti ili na u korenu malog prsta)
krivljenje vrha prsta ka unutra
oticanje, crvenilo i osetljivost oko čuklja
ograničena pokretljivost stopala
bol u petama, ukoliko se radi o čukljevima na petama
bol u stopalu sa unutrašnje strane stopala, tamo gde čukljevi udaraju o obuću
bol u palcu noge koji je najistureniji prst na stopalu, pa zato i najčešće pogođen ovim problemom.

Posledice nelečenja čukljeva – deformiteti stopala
Pored toga što čine da stopala izgledaju deformisano i kvrgavo, toliko da vas je sramota da nosite otvorene cipele, sandale ili se ne daj Bože izujete bosi, čukljevi imaju onu tamniju stranu.

U suštini, istina je sledeća:

Ako ih ne lečite, imaćete ih zauvek i neče proći sami od sebe.

S obzirom da ispravljanje čukljeva nije nemoguće, imajte ovo na umu.

Moguće komplikacije čukljeva koje se mogu javiti su:

Burzitis: Ovo je bolno stanje koje se javlja kada se burza (mala kesica ispunjena tečnošću koja smanjuje trenje između zglobova i tetiva) upali pa zglobovi postanu dodatno bolniji. U težim slučajevima može doći i do njenog uništenja, pa zglobovi ostanu bez zaštite od trenja, a to je tek bolno stanje.

Čekić prsti: Pored čuklja koji uključuje metarzofalangealni zglob, usled zanemarivanja može da dođe i do deformacije srednjeg zgloba na prstima stopala. Tada se prsti savijaju na dole u tom zglobu. Obično je ovo posledica nošenja nedaekvatne obuće i viskih potpetica. Pored toga što nije lepo, ovakvo stanje može da bude i bolno.

Metatarzalgija – Bol u donjem delu stopala, koji se javlja zato jer su čukljevi promenili smer opterećenja na stopalima.

Postoje načini kako izlečiti čukljeve i zato dobro obratite pažnju na metode koje imate na raspolaganju.

Kako izlečiti čukljeve?
Kad napipate Hallux Valgus kost na svom stopalu, možda vam se učini da baš i nema načina da se te kosti rešite, osim možda hirurški. Tada prihvatite svoje čukljeve zdravo za gotovo i do kraja života dopuštate da vam oni diktiraju tempo koraka.

Kako su se iskrivili, prsti mogu i da se isprave i čukljevi vrate u normalu. Kao što se i polomljene kosti regenerišu i zacele, tako i vaši čukljevi mogu da nestanu zauvek!

Drugim rečima, ispravljanje čukljeva je itekako moguće ali je za teže slučajeve ipak potrebno hirurško lečenje.

Ovo su opcije koje imate:

Hallux valgus pomagala
Prvi način jeste da to uraditi fizički. Jedna sila je uticala na to da se vaši prsti iskrive. Druga, suprotna, može da učini da se vrate u pravom smeru.

Separator za čukljeve
Separator za čukljeve je silikonski dodatak namenjen ispravljanju prstiju. Koristi se jednostavno a nije ni skup, ukoliko imate na umu prednost koju nudi – da se rešite čukljeva i bolova bez operacije.

Palac se jednostavno ugura u silikonski separator i tako nosi duži period. Separator ispravlja deformisani prst i sprečava njegovo dalje krivljenje i vremenom se on vraća na svoje staro mesto. U stvari, on radi korekciju deformiteta pa se zato često može naći i pod nazivom korektor za čukljeve.

Korektor za čukljeve je od mekanog silikona, udoban je i možete ga nositi i kada ste obuveni. Naravno, podrazumeva se da ste naučili lekciju: obuća ne sme biti tesna.

Ovakvi dodaci fiksiraju vaše prste na nogama i mogu se naći u najrazličitijim oblicima.

Fiksator za čukljeve može bi u obliku prtsena ispunjenog gelom. Ovakav prsten može da sadrži i dodatak koji sprečava preklapanje prstiju.

Ako imate čukljeve na malom prstu, ima rešenja i za vas. Postoje širi separatori koji obuhvataju sve prste i vraćaju ih u normalan položaj, ili pak korektori za čukljeve koji su namenjeni samo malom prstu.

Ulošci za čukljeve
Uložak za čukljeve može da doprinese da smanjite bol u palcu na nozi ili u stopalima tako što preraspoređuje teret i pritsak na stopalo. Sprečava deformacije čukljeva i dobra je opcija kod onih koji imaju problem sa čukljevima na petama. Ovi ulošci mogu biti podesivi.

Silikonski ulošci za čukljeve prave se u vidu jastučića koji se stavlja na kritično mesto i koji sprečava preterano trenje i povrede i bol u nožnim prstima zbog čukljeva, ali nije trajno rešenje.

Obuća za čukljeve
Pravi je izazov naći obuću za čukljeve koja ne steže i od koje noge ne bole. Ono što definitivno treba da izbegavate jeste ona vrsta obuće koja obično dovodi do pojave deformiteta na stopalima, kao što je uska obuća i previše visoke štikle. Međutim ni potpuno ravne baletanke bez anatomske podloge nisu najbolja opcija.

RAZLIČITI TIPOVI KOREKTORA ZA ČUKLJEVE I SEPARATORA PRIKAZANI SU U GALERIJI SLIKA
Koja je onda najbolja obuća za čukljeve?
Široka i sa blagom potpeticom od 2-3 centimetra. Poželjno neka u koju stanu i ulošci za čukljeve.

Čarape za čukljeve
Postoje i čarape za čukljeve, premda su one više zaštita od posledica nego adekvatan tretman za čukljeve. Prave se u vidu nazuvica od platna koje se stavljaju samo na prste. Dakle nije u pitanju klasična čarapa već svojevrsni štitnik.

Čarape za čukljeve imaju zaštitne jastučiće koji štite kožu od povreda i dizajnirane su tako da stegnu prste i vraćaju ih u normalan položaj.

Longeta za čukljeve
Longeta za čukljeve je još jedan u nizu hallux vagus pomagala. Možda nije praktična da se nosi tokom celog dana, ali daje sjajne rezultate i ne košta mnogo. Nosi se noću.

Ovo je u suštini ortopedsko pomagalo, negde se pominje i kao proteza za čukljeve, koje po jako povoljnoj ceni može za kratko vreme da vas reši bolnih čukljeva zauvek.

Proteza za čukljeve ergonomski je konstruisana da odgovara stopalu i ima zglobove koji omogućavaju da se neometano krećete po kući. Ima podesive trake i dodatke od sunđera koji je čine udobnijom.

Ove longete za čukljeve dolaze u paru, za levu i desnu nogu, a najbolje je da se o načinu primene informišete dirketno na samoj ambalaži proizvoda.

Vežbe za čukljeve
Pored proteza, uložaka i fiksatora, od koristi za lečenje čukljeva itekako mogu biti i vežbe. U nekim situacijima možete vežbati, a da niko i ne zna da to radite. Dakle, nema izgovora i nije teško!

Evo koje su vežbe za čukljeve najbolje:

Hvatanje palčevima – stavite krpu na pod pa je hvatajte palcem i stopalom, podižite i spuštajte ponovo na zemlju.

Rastezanje prstiju – ovo je jednostavna vežba za čukljeve koju uvek možete raditi. Skupite prste pa ih maksimano raširite i usmerite naviše od poda.

Pritiskanje prstiju – pritisnite prste i stopala na zid, džite 10 sekundi pa opustite. Ponovite 10 puta.

Rastezanje nožnog palca – koristeći ruke nežno vraćajte prst na svoje mesto i držite tako 10 sekundi. Ponavljate desetak puta.

Rolanje lopte – nađite manju lopticu, veličine one za stoni tenis ili golf, i kotrljajte je stopalima po podu.

Sakupljanje klikera – sakupljanje klikera nožnim prstima je još jedna odlična vežba za čukljeve koju možete isprobati, koja će održati fleksibilnost prstiju.

Hodajte bosi kada god je to moguće.

Najbolje je da radite vežbe dva puta dnevno, ujutru i uveče. Ako ste strpljivi, dosledni i uporni, vežbe mogu biti vaš način kako izlečiti čukljeve.

Čukljevi na nogama – prirodno lečenje
Lečenje čukljeva prirodnim putem moguće je takođe onda kada se problem nije razvio u najproblematičniji stadijum. Ove metode više su predviđene za smanjenje bolova i upala, a za promenu ugla prsta i potpuno uklanjanje čukljeva ipak će vam biti korisnija neka od gore navedenih pomagala. Kombinujte ih sa ovim prirodnim metodama lečenja čukljeva:

Led
Led ili hladne obloge mogu da pomognu da smanjite otečenost i bolove u stopalima i da donesu momentalno olakšanje. Nemojte držati hladne obloge duže od 15 minuta jer mogu da izazovu iritaciju kože.

Ricinusovo ulje
Ricinusovo ulje cenjeno je za zglobove jer ima antiupalna svojstva. Ono neće da doprinese lečenju čukljeva, baš kao ni led, ali može da donese olakšanje.

Vezivanje čukljeva
Ovo je stara metoda, na osnovu koje su danas i dizajnirana hallux valgus pomagala. Svodi se na to da trakom obavijete stopalo, stegnete prste i vratite ih u normalan položaj.

Ovo može delovati lako, ali treba jako da se stegne, a da se pritom ne poremeti cirkulacija. Zato je bolje okrenuti se nekoj gotovoj metodi, separatoru ili longeti.

Mast od gaveza za čukljeve
Mast od gaveza je odlična mast za sve one koji imaju bilo kakve probleme sa bolovima u kostima i zglobovima, pa i za čukljeve. Mast od gaveza možete nabaviti u svakoj bolje snabdevenoj apoteci i drogeriji,a možete je i sami napraviti.

Recept za mast od gaveza:
Potrebna vam je svinjska mast, koren gaveza i listovi gaveza. 500 g svinjske masti operite u 9 voda.
Istopite na laganoj vatri pa u to dodajte 50g sitno narendanog korena gaveza i 25 g lišća gaveza (sve prethodno oprano i očišćeno).
Ostavite preko noći da gavez ispusti u mast aktivne sastojke, a onda ujutru opet malo podgrejete i procedite. Sipajte u posude i to je to!

Mast od gaveza nanosite jednostavno na bolne čukljeve.

Veoma brzo donosi olakšanje i smanjuje bolove.

Hallux valgus preventiva
Da se čukljevi na nogama ne bi stvorili, kao i da se ne bi vratili ako ste ih se jednom rešili, potrebne su neke mere preventive.

Pažljivo birajte obuću. Ne terajte modu po svaku cenu. Obuća za čukljeve treba da ima široku i stabilnu petu i nikako špicast vrh. Takođe, ne sme ni da vam bude tesna ni baš sasvim knap. Treba da postoji prostor između vašeg najvećeg prsta na nozi i ivice cipele. Vaše cipele ne smeju da stežu ili pritiskaju na bilo koji način vaše stopalo.

Održavajte normalnu telesnu težinu kako pritisak težine na stopala ne bi stvarao deformitet stopala.

Hallux valgus terapija – operacija čukljeva
Ukoliko gore navedeni tretmani ne daju baš nikakav rezultat, a vaši čukljevi su bolni i otečeni i otežavaju vam svakodnevni život, onda je operacija jedan od načina kako izlečiti čukljeve. Međutim, ovo je varijanta koja se preporučuje samo u krajnjem slučaju.

Izvor: Znojenje stop

Operacija čukljeva je veoma složena intervencija koja se mora odabrati i izvesti u skladu sa svakim individualnim slučajem!
Evo šta o tome piše dr Igor Kostić, za sajt Stetoskop!

U našem jeziku termin čukalj se primenjuje gotovo za sve deformitete vezane za prvi metatarzofalangealni zglob (zglob palca). Ipak, treba naglasiti to da anglosaksonska terminologija razlikuje dva tipa deformiteta:

Bunion – koji potiče od grčke reči bounion (repa) i predstavlja koštano i hrskavičavo uvećanje na medijalnoj strani glave prve metatarzalne kosti, koje je često udruženo sa otokom medijalnih mekih tkiva i označava brojna akutna i hronična uvećanja prvog metatarzofalangealnog (MTF) zgloba palca i

Hallux valgus – koji predstavlja deformitet palca koji se stručno opisuje kao lateralna devijacija palca (palac skrenut u stranu), a koji za posledicu ima stvaranje buniona, a u kasnijoj fazi udružen je sa brojnim deformitetima prednjeg dela stopala, što čine ovaj deformitet kompleksnim kada je u pitanju određivanje plana njegovog lečenja.

Uzroci nastanka čukljeva
Uzroci su brojni. Na prvom mestu, kao vodeći uzrok nastanka ovog deformiteta, postavlja se neadekvatna obuća. Hallux valgus (HV) se po pravilu javlja 17 puta češće kod osoba koje nose obuću nego li kod onih koji hodaju bosi. U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da kod Japanaca do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, kada se nije nosila masovno “zapadna” obuća (nosila se tada neka vrsta klompi), nije bilo uopšte HV-a, dok je danas njegova učestalost ista kao i drugim zemljama.

Učestalija pojava HV-a kod osoba ženskog pola, 15 puta češće nego li kod muškaraca, pripisuje se nošenju obuće sa uskum prednjim delom cipele i visokim potpeticama.

Drugi, čest, uzrok pojave HV-a je i hereditet (nasleđe). Uočeno je da 75% pacijenata sa HV-om ima pozitivnu porodičnu anamnezu. Osim toga, utvrđena je i povezanost sindroma koji dovode do povećane labavosti (hiperlaksititet) zglobova, posebno povećana pokretljivost metatarzokuneiformnog zgloba, sa nastankom HV-a, a koji uglavnom naslednog karaktera.

Ravna stopala (u narodu poznati kao ravni tabani) ili pes planus dovode do pronacije ili okretanja u polje prednjeg dela stopala što povećava opterećenje medijalne strane I MTF zgloba palca i dovodi do postepenog slabljenja unutrašnjih (medijalnih) struktura zgloba i do sekundarne lateralne devijacije (bočnog krivljenja) palca.

Kod osoba kod kojih postoji urođeni varus prve metatarzalne kosti (kost gleda ka unutra), postoji predispozicija za razvoj deformiteta HV-a, zato što postoji povećan pritisak obuće na medijalnu stranu palca koji progresivno vodi ka ovom deformitetu.

Osim toga, spušteni prednji poprečni svod stopala sa slabljenjem intermetatarzalnih ligamenata i potiskivanje glave i metatarzalne kosti medijalno uzrok je nastanka ovog deformiteta kod velikog broja osoba. Jedan od doprinosećih faktora u nastanku HV-a je i tip stopala odnosno dužina palca.

Naime, razlikuju se tri vrste stopala i to egipatsko, grčko i četvrtasto u odnosu na dužinu palca na ostale prsti stopala.
Kod tzv. egipatskog stopala, palac je duži od ostalih prstiju, pa postoji i povećani pritisak obuće na palac i njegovo potiskivanje lateralno.

Kod grčkog stopala to nije slučaj jer je palac kraći od ostalih prstiju, posebno drugog prsta, dok kod četvrtastog stopala palac je u istom nivou sa drugim prstima (posebno sa drugim i trećem) prstom.

Na nastanak HV-a utiču i brojna sistemska oboljenja u organizmu. Posebno je izražena pojava HV-a gde je dijagnostikovan reumatoidni artritis i ona je tada udružena i sa deformitetima drugih prstiju stopala (II, III, IV i V prsta) odnosno sa deformitetom metatarzofalangealnih zglobova ostali prstiju. Posebno jre važno jasno razgraničiti HV kod RA od drugih uzroka HV-a jer je način lečenja različit.

Giht, takođe, može biti uzrok nastanka ovog deformiteta, i on je obično lokalizovan sa promenama samo na MTF zglobu palca sa lokalnim manifestacijama na okolnom tkivu (znaci inflamacije sa mogućim prisustvom tofii-a).

I na kraju, HV može biti posledica traume, odnosno sekvela loše sraslog preloma prve metetarzalne kosti (kosti palca) ili posledica traumatske ili hirurške amputacije drugog prsta, kada usled mišićnog disbalansa i poremećene prvobitne anatomije dolazi do povlačenja placa u stranu u smislu lateralne devijacije.

Klinički pregled
Klinička procena deformitete zahteva precizno poznavanja anatomije ove regije stopala kao i poznavanje fizioloških i patoloških odnosa u metatarzofalangealnom zglobu palca i domen su razmatranja ortopedskog hirurga. Pored uobičajnog kliničkog pregleda koji podrazumeva posmatranje spoljneg izgleda prednjeg dela stopala i stopala u celini, zatim ispitivanje pokretljivosti (aktivne i pasivne) pojedinih zglobova stopala, a pre svega palca, od presudnog su značaja za procenu stepena deformiteta i radiološka merenja.

Razlog zbog kojeg se pacijenti obično javljaju na pregled kod ortopeda kada je u pitanju HV, je izbočina (čukalj) sa unutrašnje strane I MTF zgloba palca, koji ne predstavlja samo kozmetički defekt već i mesto povećane bolne osetljivosti naročito pri hodu u uskoj obući. To mesto povećanog pritiska usled hronične iritacije postaje zadebljalo, tvrdo na palpaciju, i iritira okolne potkožne grančice nerava sa unutrašnje strane I MTF zgloba palca izazivajući jak bol.

Čukalj (veštački nastala koštana izraslina) praćena kod HV karakterističnim položajem palca koji je okrenut upolju i naviše ( lateralna devijacija i pronacija palca) i uznapredovalim slučajevima postoji i superpozicija ( preklapanja) drugog prsta kada palac praktično najahuje susedni drugi prst.

U ovom stadijumu prisutni su i deformiteti susednih prstiju (pre svih drugog i trećeg) u smisli čekićastih prstiju sa subliksacijama i luksacijama njihovih metatarzalnih zglobova, sa postojanjem klavusa (žulja) na dorzumu ( gornjim stranama) prstiju kao i ispod glava metatarzalnih kostiju, sa pojavom transferne metatarzalgije.

Pomeranja anatomskih struktura kod ovog deformiteta, pre svega pripoja mišića koji u fiziološkim uslovima svojim antagonističkim dejstvom zajedno drže palac u jednoj fiziološkoj anatomskoj poziciji , dovodi postepeno do oštećenja odnosno nepodudarnosti zglobnih površina I MTF zgloba palca i posledične artroze zgloba koja je praćena bolom i ograničenom pokretljivošću. I MTF zglob palca igra veoma važnu ulogu u biomehanici stopala, jer predstavlja jednu od dve uporišne tačke prednjeg dela stopala (zajedno sa V MTF zglobom malog prsta) preko kojeg se prenosi celokupna telesna težina sa zadnjeg dela stopala na prednji. Zbog toga je i očuvana pokretljivost prvog MTF zgloba palca od presudnog značaja za normalno funkcionisanje stopala kako pri hodu tako i pri stajanju.

Za pravilnu procenu stepena deformiteta od neprocenjivog je značaja radiografija stopala. Rentgenski snimak stopala izvodi se u stojećem stavu, i potrebno je načiniti snimke u anteroposteriornom smeru i lateralnoj projekciji. Na osnovu radioloških merenja, koji se mogu sprovesti na Rtg snimcima, može se sa velikom preciznošću odrediti stepen deformiteta i napraviti prava procena izbora metode lečenja.

Ova radiografska merenja podrazumevaju određivanje važnih uglova palca i prednjeg dela stopala i njihovo upoređivanje sa fiziolškim referentnim vrednostima (hallux valgus ugao, intermetatarzalni ugao, interfalangealni ugao).

Od značaja je i tangencijalni snimak predenjeg dela stopala koji pokazuje pomeranje glave i metatarzalne kosti u odnosu na sezamoidne kosti i stepen njihove dislokacije ukazuje na stepen težine deformiteta.
Nakon detaljnog kliničkog i Rtg pregleda obolelog stopala može se doneti definitivan sud o težini oboljenja i izabrati odgovarajući plan lečenja.

Generalno gledano lečenje HV-a se može podeliti u dve velike grupe:

neoperativno lečenje
operativno (hirurško) lečenje
Neoperativno lečenje obuhvata širok spektar postupaka koji imaju za cilj prevenciju rizičnih grupa, umanjenje subjektivnih tegoba, usporavanje napredovanja deformiteta kao i pravovremeno i adekvatno upoznavanje pacijenta sa prirodom oboljenja.

Po pravilu prvi korak u lečenju HV-a je promena obuće, uz savet da se izbegava obuća sa uskim prednjim delom i visokom petom. Savetuje se nošenje komotne obuće (to je najčešće jedan broj veći od onog broja cipele koji pacijent nosi), sa širokim prednjim delom i to obuća od mekane kože, na vezivanje.

Kod pacijenata sa ravnim stopalom se savetuje nošenje individualnih ortokinetičkih uložaka uzetih po meri. Od posebnog je značaja prepoznati rizične pacijente, odnosno pacijente kod kojih postoji povišeni rizik od nastanka HV deformitetea, i započeti pravovremeno lečenje ovih pacijenata. Nošenje noćnih šina, tzv. separatora između prstiju, koji navodno leče deformitet, pokazalo se kao apsolutno neefikasno i neuspešno.

Osobe koje nisu motivisane za operativno lečenje, umotavanje palca i buniona vatom, odnosno zaštita od pritiska na postojeće žuljeve različitim vrstama flastera, može privremeno da smanji tegobe, uz napomenu da pacijenti moraju imati u vidu da se kod njih radi o hroničnom progresivnom oboljenju i da će deformitet, uz ovaj vid lečenja, vremenom postajati sve naglašeniji.

Operativno lečenje se planira i sprovodi samo u onim slučajevima kada postoji visoka motivisanost pacijenta za hirurškim rešenjem problema. Obično je jak bol glavni pokretač ovakve odluke. Pored bola, nekada je pacijent motivisan da se podvrgne hirurškom zahvatu iz kozmetskih, čisto estetskih razloga, naročito kada se radi o pacijentima ženskog pola. Činjenica je da krajnji rezultat operativnog lečenja zavisi od stepena deformiteta i to se pacijentima mora objasniti pre operacije. Od velikog je značaja i sagledavanje sveukupnog opšteg stanja pacijenta, i procena postojanja opasnosti od mogućih perioperativnih komplikacija (rizik od infekcije, tromboembolijskih komplikacija) koje mogu biti fatalne za pacijenta.

Opisano je više od 100 hirurških zahvata u lečenju HV-a, što upućuje na zaključak da nijedna od njih nije apsolutno savršena i da može rešiti celokupni obim kliničkih varijeteta ovog deformiteta. Zbog toga se danas pri izboru hirurškog zahvata preporučuje korišćenje algoritma.

Algoritam operativnog lečenja hallux valgus deformiteta
Deformitet HV-a se u cilju algoritma može podeliti u 5 glavnih grupa:

deformiteti sa kongruentnim (podudarnim) I MTF zglobom
deformiteti sa inkongruentnim (nepodudarnim ) I MTF zglobom
deformiteti sa artrotičnim promenama u I MTF zglobu
deformiteti sa nestabilnim (labavim) I MTF zglobom i
juvenilni (adolescentni) hallux valgusi
Stepen (obim) deformiteta može se podeliti u tri grupe:
početni (blagi) deformitet, kod koga je hallux valgus ugao manji od 30 stepeni, a intermetatarzalni ugao manji od 13 stepeni,
umereni ( srednji) deformitet, kod koga je hallux valgus ugao manji od 40 stepeni, a intermetatarzalni manji od 20 stepeni,
naglašeni ( veliki) deformitet, kod koga je hallux valgus ugao veći od 40 stepeni, a intermetatarzalni veći od 20 stepeni.
Izbor operativne metode zavisi od tipa i stepena izraženosti deformiteta i danas su u svakodnevnoj hirurskoj praksi u upotrebi nekoliko operativnih procedura kojima se ostetomijom prve metatarzalne kosti koriguje valgus pozicija palca i ona zadržava fiksacionim materijalom (zavrtnji, kiršnerove igle).

Nivo osteotomije (presecanja kosti) određuje se na osnovu tipa i stepena deformiteta i starosti pacijenta i generalno gledano kod blažih oblika (mlađih pacijenata) HV-a hirurška osteotomija se vrši na distalnom kraju kosti, dok kod naglašenih deformiteta, koji se sreću generalno kod starijih pacijenata, neophodna je osteotomija proksimalnog dela prve metatarzalne kosti uz zahvat na mekim tkivima (presecenja tetive adduktora i lateralni riliz kapsule zgloba).

Kod težih slučajeva, kod kojih postoji definitivno oštećenje I MTF zgloba palca (artroza zgloba) indikovano je hirurško ukočenje zgloba kako bi se obezbolio i doveo u fiziološku poziciju.

Poseban hirurški problem predstavlja lečenje HV-a kod reumatoidnog artrita, jer zahteva hirurško odstranjenje patološki izmenjenih zglobnih površina zgloba palca i drugih zglobova prstiju u cilju definitivnog rešavanja problema.

Postoperativni tok ogleda se u zabrani oslonca na operisano stopalo u trajanju od 4 do 6 nedelja ili se dozvoljava rasteretni hod sa osloncem na spoljnu stranu stopala i petu. Materijal koji se koristi za fiksaciju mesta osteotomije ukoliko se nalazi po kožom ne zahteva vađenje, ukoliko ne iritira okolne meko tkivne i nervne elemente i izaziva tegobe.

Ukoliko je fiksacioni materjal postavljen da “štrči” van kože (kiršnerova igla), onda je njegovo vađenje olakšano i može se izvesti u ambulantnim uslovima bez potrebe za drugom operacijom.

Jedina opasnost u takvoj situaciji je rizik od unosa infekcije od spolja preko ulazne rane kiršnerove igle put unutra. Ova komplikacija može se sprečiti pridržavanjem svih postulata asepse i antisepse u hirurškom radu.

Na kraju treba istaći da je neophodno poštovanje navedenih indikacija uz primenu odgovarajućeg postupka (a ne onog kojim hirurg najbolje vlada), uz poznavanje svih komplikacija koje mogu nastati primenom odgovarajućeg postupka (kako bi se iste izbegle) i uz individualni pristup svakom pacijentu, poštujući njegove želje u granicama realnih mogućnosti.